in

Žene u MUŠKIM poslovima: Marija Nikolić je ČASOVNIČARKA i kao od šale popravlja SATOVE

Portal Najžena.rs svake srede u 19.30 časova emituje po jednu epizodu iz serijala „Žene u muškim poslovima“.

Ovim serijalom pokušavamo da izbrišemo predrasude koje još uvek postoje jer bez sumnje svako od nas može da izabere za sebe posao prema svojim sposobnostima i željama. Zato su sve ove žene, koje smo objedinilu u serijalu, rešile da nam ispričaju svoja iskustva.

 

 

Deseta, što je ujedno i poslednja epizoda u serijalu je o ženi časovničarki, koja je završila osnovne i master studije na Filološkom fakultetu, smer italijanski jezik. Marija Nikolić ruši sve predrasude radeći posao koji je ranije bio rezervisan samo za muškarce. Definitivno više nije jedina časovničarka u Srbiji. Rođena je u Beogradu, a zbog nemilih okolnosti je nasledila porodičnu tradiciju od tate za koju smatra da je idealan poslovni poziv za nju.

– Odlučila sam se da nastavim porodični zanat, tradiciju. Tata je bio časovničar. U jednom trenutku, kada se on razboleo, ja sam spontano ušla u radnju i počela da radim dok sam još završavala studije. Oduvek sam sa njim ovde odrastala. Gledala šta on radi, zanimalo me je kako satovi funkcionišu, koji je princip rada i tu sam sa njim spontano i sa puno ljubavi gledala i, uglavnom, dosta toga naučila od njega.

“Ovo je moj poziv i moje zanimanje”

Časovničarka Nikolić kaže da je od malena spretna sa sitnim stvarima, popravkama, ali i da je pravila nakit ili nešto sitno čačkala u radnji.

– Ne mogu da kažem da sam od malena znala da ovo želim da radim. Studirala sam skroz nešto drugo. Jeste mi situacija, da kažem, ubacila u ovaj posao, ali sam toliko zavolela da definitivno mislim da je ovo moj poziv i moje zanimanje.

Shvatila je tek kada je izašla sa fakulteta koji joj je najveći izazov.

Masanori Jošida

 

– Mislim da je to bio odnos sa ljudima jer nisam do tad imala nikakvo iskustvo u komunikaciji sa ljudima, mušterijama, sa velikim brojem ljudi koji svakodnevno dođu. Tako da je to stvarno neka veština koja se stiče praksom. Naravno, i sam posao, praktičan rad sa satovima. Ja i dalje stičem to iskustvo i dalje učim i usavršavam se. Konstantno se nešto menja, radi i stalno se neke prepreke prevazilaze svakodnevno sa nekim novim problemom.

U svom poslu se Marija svakodnevno sreće sa raznim izazovima i različitim kvarovima. Kaže da nema toliko zanimljiv kvar, koliko su svi drugačiji i tvrdi da upravo u tome leži lepota ovog posla.

– Vi koliko god da naučite da popravljate jedan tip mehanizma, jedan tip sata, vi ćete uvek dobiti nešto, neki drugačiji problem, drugačiji kvar. Na svakodnevnom nivou se nešto novo pojavljuje i uvek morate da razmišljate. I u tome je lepota, što mora da se razmišlja više koraka unapred, što vi morate da sagledate problem i da prepoznate problem, dok još niste rastavili sat, da vidite prosto, da li ćete moći to da uradite, da li imate sve delove, da li tehnički znate to da uradite.

Časovničarstvo ne izumire

Zanat, mnogi misle da izumire, ali se Nikolićeva ne slaže toliko sa ovom tvrdnjom, iako je svesna da je mnogo manje posla u odnosu na vreme kada je njen tata radio.

– Neki bi rekli da ovaj zanat izumire, ali sa moje tačke gledišta, vidim koliko se, prvenstveno mladi ljudi vraćaju mehaničkim satovima i to mi je izuzetno drago. Donose nasleđene satove od mame, tate, deke, bake. Žele da im vrate stari sjaj. Tako da ne mogu da kažem da izumire. Jeste da preovlađuju satovi sa baterijom, smart satovi, što, nažalost, ne mogu da kažem da sam ljubitelj. S druge strane, jeste isplativo. Vi sve što radite iz ljubavi, sve što ulažete trud, to će neko da vidi. Doći će ljudi kod vas, primetiće da stvarno to istinski radite i izaći će zadovoljni iz vaše radnje što je, da kažem, misija časovničara da neko izađe zadovoljan i da ste rešili njegov problem. Tako da kažem, jeste isplativo.

Što se tiče njenog brenda, da li je razmišljala da se oproba u pravljenju satova od samog početka, kaže da još uvek nije razmišljala o tome iako je često ljudi to pitaju.

– Možda jednog dana. Ja se nadam da ću steći tolike veštine da mogu i time da se bavim i proizvodnjom jer ne bih volela da to bude kupljen kineski mehanizam. Nemam ništa protiv tih satova, ali prosto bih volela da nešto bude zaista ozbiljnije ukoliko se budem odlučila i time da se bavim. Ali nekako smatram da sam ja više od zanata i za sad mi se sviđa ovde gde sam da popravljam.

Marija kaže, da koleginica ima u poslu, a da poznaje još četiri, pet časovničarki, koje su uglavnom nasledile posao od očeva.

– Znam da ga sigurno rade s ljubavlju jer smo u kontaktu jer vidim koliko predano se bave svojim poslom. Poznavala sam tatinu koleginicu, pokojnu, koja je bila jedan od najboljih časovničara u Beogradu. Tako da, ona mi uliva nekako nadu da i mi žene možemo da idemo istim putem i da budemo dobre u svom poslu i da i u „muškom“ poslu, mada ne volim da ga kategorizujem tako, ima mesta i za nas i da mi isto možemo lepo da se snađemo.

“Negativnih jedan posto zaboravim!”

Negativni komentari i predrasude nisu deo Marijine svakodnevnice jer do sada nikada nije to doživela od svojih kolega, ali i generalno muškaraca.

Masanori Jošida

 

– Uvek su me svi podržavali, pogotovo tatine kolege sa kojima sam odrasla. Uvek su bili tu za mene za bilo koji problem, da mi pomognu, da me posavetuju. Dosta su me i oni naučili. Kako sam naučila neku osnovu od tate, tako su mi i oni pokazivali, rešavali smo zajedno probleme. A od muškaraca generalno, pa stvarno su sve pozitivni komentari. Mislim, kako od žena, tako i od muškaraca. Nema pravila. Najčešće su pozitivni komentari, u 99 odsto slučajeva. Onaj jedan odsto zaboravim, ne zanima me jer stvarno kad mi neko dođe u radnju i kaže neki lep komentar, kompliment, da im je drago da je neko mlad nasledio i da se bavi time, to mi ulepša ceo dan i znam da sam na dobrom putu.

Marija kaže da se i privatno bavi poslovima za koje društvo smatra da bi trebalo da ih rade muškarci.

– Oduvek sam volela neka popravljanja, neke poslove sa alatom, po kući šta ima da se popravi čekićem, da se zameni neka sijalica… Mislim, to nisu muški poslovi, ali neke žene to stvarno izbegavaju da rade. Ja sam sve to uvek volela da radim. Ako se to može nazvati nekim „muškim“ poslovima po kući, onda da. Volim alat, volim taj nakit. Sve što ima veze sa manuelnim radom volim da radim.

Kako se vremena menjaju, tako se dolazi i do promene u trendovima. Marija nam je objasnila da li se sat nosi na levoj ili desnoj ruci, što ćete moći da pogledate u videu na početku teksta.

NajŽena.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO