in

ZA DLAKU SE IZVUKLA Preživela pad sa visini od preko 4.000 metara, kada vidite kojom BRZINOM je išla ka zemlji, ŠOKIRAĆETE SE!

Džordan Hetmejker, iz Virdžinija Biča u SAD, napravila je svoj prvi skok padobranom 2015.godine i odmah se zaljubila u padobranstvo

Ova 35-godišnjakinja je kasnije odlučila da se obuči za licencu, što bi joj omogućilo da sama skače padobranom, ali 14. novembra prošle 2021 godine, na njenom šesnaestom skoku, nešto je pošlo naopako; zaista, imala je sreće što joj to nije bio poslednji skok.

Posle desetak sekundi slobodnog pada, odmakla se od aviona i povukla uže da bi oslobodila padobran, ali pilotski padobran – onaj manji koji izlazi ispred glavne kape padobrana – bio je omotan oko njene noge.

Njena noga je tada visila u vazduhu dok je padala brzinom od 201 km na sat, bez ničega što bi je usporilo, i dok je očajnički pokušavala da se oslobodi, njen rezervni padobran je automatski pušten.

Trzaj oslobađanja katapultirao je glavnu nadstrešnicu padobrana iz njene torbe, a dva naduvana padobrana su odletela jedan od drugog gurajući je na zemlju još brže.

– Sve se dogodilo veoma brzo. Nisam imala nikakvih misli jer sam se vrtila tako da nisam znala šta se dešava – priseća se Džordan.

Ona je udarila o zemlju 20 sekundi nakon što je povukla uže za oslobađanje i ostala je celo vreme svesna – iako bi možda volela da nije.

– Prvo sam pokušala da se odgurnem od zemlje, a kada nisam mogla ništa da pomerim, prva pomisao mi je bila da sam paralizovana – rekla je ona.

– Prvo sam udarila levom nogom, a onda sam se odbila od zadnjice i nasadila se na lice, i tako sam slomila leđa. Bilo je samo ekstremno bolno peckanje kroz donji deo leđa i niz noge – prisetila se.

Vozilo hitne pomoći prevezlo ju je u Opštu bolnicu Sentara Norfolk, gde joj je rečeno da je slomila veći deo donjeg dela leđa, tibije i skočnog zgloba, kao i da je zadobila povredu kičmene moždine.

Džordan je morala  da provede najveći deo meseca u bolnici, gde su joj lekari dekompresovali kičmenu moždinu, pre nego što je izvršila operaciju fuzije kičme i uklonila fragmente kostiju. Takođe imala operaciju gde su joj lekari morali “popraviti” slomljenu tibiju i skočni zglob.

I pored svega toga, ostala je zahvalna i pozitivna.

– Bila sam veoma zahvalna što sam živa – priseća se ona.

Ona sada planira dvonedeljno pešačenje na Mont Everest i uprkos činjenici da još uvek pati od aspekata povrede kičmene moždine.

BONUS VIDEO