in

Prvo mu tražim zdravstveni karton na uvid, pa onda možemo da razmenjujemo telesne tečnosti

Radili smo tekst o mononukleozi, bolesti koja se prenosi putem pljuvačke i koliki je rizik tog prenosa, sve do simptoma i koje organe može da pogodi, pa do lečenja. Nekada se meša sa običnom groznicom i prehladom, te ju je veoma teško uočiti. Tako se pojavila ideja za ovom temom i da se o nekim stvarima ne govori dovoljno.

Poenta je da neke stvari o budućem partneru/ partnerki ne možemo znati ukoliko nam sami nisu rekli ili ukoliko nismo pitali. Činjenica je i da ako pitamo, možemo da ne dobijemo tačan odgovor.

E sada, tu se dolazi to teze da je ljude sramota, da ako se postavi neko ovakvo pitanje da se druga strana može uvrediti. Jer, ipak živimo u društvu u kom se mnoge osobe lako vređaju čak i ukoliko se postavi iole smisleno i legitimno pitanje.

Zdravstveni karton nije nešto o čemu ljudi lako govore kada je u igri potencijalni partner. Sigurno se više puta čuli da se neko nečim zarazio, a da ne znaju ni odakle ni kako i onda bude prekasno da se reaguje. Naravno postoji i svetla strana problema. Postoji ljudi koji imaju obraza da kažu ako postoji neki zdravstvi problem. Trebalo bi svi otvoreno da razgovaramo o problemima koji nas muče jer nismo jedini. Nikada, ali nikada nismo jedini. To je prvi korak shvatanja, dalje je delanje. Razgovor, pronalazak rešenja.

Svaka seksualno aktivna osoba bi trebalo da praktikuje prevenciju bilo koje vrste. S jedne strane, to je pametan potez, odgovoran prema sebi, ali i drugoj osobi, a s druge strane ume da bude veoma stigmatizovan. Naročito sada, u ovo vreme kada se svi toliko plaše svojih osećanja, da im se ne poljulja ego i pita nešto što oni ne žele da odgovaraju i da se neko ne uvredi samo zato što si tražio nešto što bi trebalo da bude osnovno.

Pogotovo ako se dotaknemo polno prenosivih bolesti. Ne postoji adekvatno obrazovanje, ali i stav je poprilično unazađen. Znanje o ovoj temi bi se učilo kada deca stupaju u pubertet i polako počinju da budu seksualno aktivna. Sve što se seksa tiče je i dalje tabu. Opšte poznat javni stav je da seks služi kako bismo se razmnožavali, ne za uživanje. Toliko je ukorenjeno to mišljenje, da ako se javno govori o nekim stvarima, odmah si bludnik. Čak je i dokazano da je seks sa ciljem da dvoje ljudi dobije decu, najmanji procenat zašto neko upražnjava isti.

Sve dok se ne priča javno o temi, onda je u redu. Radi šta hoćeš iza zatvorenih vrata, ali da ja ne znam. Pa ni ne znamo ko šta radi, niti bilo koga interesuje. Samo je obrazovanje bitno, a ne da li je nekome neprijatno da razgovara sa svojom decom, pa čak i roditeljima, prijateljima, kime god. Isto je kao da se detetu objašnjavaju zadaci iz matematike ili padeži u srpskom jeziku. Druga je tema, a ishod je isti – da se nauče osnovne stvari, ništa drugo. I naravno obrazovanje sa sobom vuče i sigurnost, samopouzdanje može biti veće, a nezadovoljstvo manje.

Zaključak je da smo neobazrivi kada su u pitanju ovakve stvari i da nam nije ni na kraj pameti da možemo da se zarazimo iako ni sa kim nismo spavali. Kada bi nas učili da je seks jedna normlna stvar, možda bi bilo manje problema koje ova radnja nosi sa sobom. Po prirodi su ljudi radoznala bića i težimo znanju. Ukoliko nam neko uskrati to znanje, naravno da ćemo ga potražiti, a naročito sada kada imamo negraničene izvore informacija. Tako dolazi do zavisnosti od pornografije, kada jedna strana ne zna kako da zadovolji drugu stranu… i mnogo toga što se može beskonačno nabrajati. Nije teško na fin način pitati, a nije teško ni ostati fin ukoliko se osećate neprijatno. Bitno je da smo svi sigurni i iskreni na kraju dana.

NajŽena.rs je i na Viberu, pridružite se našoj zajednici, a sada možete da preuzmete i STIKERE!

BONUS VIDEO