in

Franca Viola, žena koja je PRKOSILA italijanskoj tradiciji: Odbila je da se UDA za svog SILOVATELJA, a onda je usledio neočekivani tok događaja

Ova priča dogodila se 1966. godine kada je u Italiji jedna žena uspela da odbije da postupa po zakonu nakon silovanja. Franca Viola postala je prva Italijanka koja je odbila “rehabilitacijski brak” sa svojim tlačiteljem nakon što je pretrpela otmicu i silovanje. Tradicija u južnoj Italiji naglašavala je da se devojka, ako je siluju, mora udati za svog agresora, jer je to bio jedini način da povrati svoju “čast”.

Viola je odrasla u Alkamu na Siciliji u poljoprivrednoj porodici. Godine 1963, u dobi od 15 godina, bila je verena za Filipa Melodiju, nećaka člana lokalne mafije, koji je tada imalo 23 godine, no nakon što je Filip uhvaćen zbog krađe, Violin je otac insistirao da prekinu veridbu, što je ona i učinila.

Do 1965. Franca je bila verena s drugim muškarcem. Do tada se Filip vratio u Alkamo i bezuspješno je pokušavao ponovno da uđe u Violin život. Počeo je da je proganja i da preti njenom ocu i novom vereniku.

U ranim jutarnjim satima 26. decembra 1965. Filip i grupa od 12 naoružanih mladića, upali su u njen dom i oteli je, pritom su pretukli njenu majku i oduzeli njenog 8-mogodišnjeg brata Marijana.

Marijan je pušten nekoliko sati kasnije, ali Francu su 8 dana držali u kući Filipove sestre (seoska kuća na kraju grada), gde je više puta silovana. Filip joj je rekao da će sada biti prisiljena da se uda se za njega kako ne bi postala “obeščašćena” žena, ali Franca je odgovorila da se nema nameru da se uda i, štaviše, da će ga tužiti za otmicu i silovanje.

Prema tradicionalnom društvenom kodeksu u Italiji, ovaj bi je izbor učinio “bestidnom ženom”, “ženom bez časti”, jer je izgubila nevinost bez udaje. Značajno je da ti koncepti nisu bili isključivi za Siciliju ili ruralna područja.

U određenoj meri, oni su takođe bili implicitni u tadašnjem Italijanskom Kaznenom zakonu, naime po članku 544., koji je silovanje izjednačavao s zločinom protiv “javnog morala”, i formalizovao ideju “rehabilitacije braka”, navodeći da bi, silovatelj koji se oženio svojom žrtvom, njegov zločin bio automatski ukinut.

Suđenje je bilo senzacija u Alkamu i šire. Filip je na kraju proglašen krivim i osuđen na 11 godina zatvora, a sedam njegovih saučesnika dobili su četverogodišnje kazne. Članak zakona prema kojem je silovatelj mogao da izbegne svoj zločin venčanjem sa svojom žrtvom, ukinut je tek 1981. godine.

Seksualno nasilje postalo je zločin protiv osobe (umesto protiv “javnog morala”) tek 1996. Filip je pušten iz zatvora 1976. i proteran sa Sicilije zbog svojih mafijaških veza. Dve godine kasnije streljan je u Modeni.

Franca Viola udala se za Đuzepea Ruisija u decembru 1968, kada je imala gotovo 21 godinu. Voleli su se od detinjstva. Đuzepe je insistirao da se oženi devojkom koju je oduvek voleo Bez obzira na pretnje i glasine, ali je morao da zatraži dozvolu za vatreno oružje nakon što je dobio dozvolu za brak, kako bi zaštitio sebe i svoju buduću suprugu.

Italijanski predsednik Đuzepe Saragat i papa Pavao VI javno su izrazili zahvalnost za hrabrost France Viole. Viola i Đuzepe sada imaju troje dece (dva sina i jednu kćer) te i dalje žive u Alkamu.

ČUVA STARI ZANAT OD ZABORAVA: Zorica je majstor ZLATOVEZA, a njene niti krase odevne komade mnogih svetskih dama