in

Blaži oblici depresije, strahova, teskobe: TRI saveta stara 400 godina, koja će vam pomoći da poboljšate MENTALNO ZDRAVLJE

Kad su u pitanju knjige za samopomoć, pomislili biste da što su one novije, to su bolje. Na kraju krajeva, zar ne želimo svi da saznamo za najnovije alatke kako bismo postali najbolje verzije nas samih?

E, pa nije uvek tako.

Anatomija melanholije Roberta Bartona možda jeste napisana 1621. godine, ali njeno revolucionarno razumevanje ljudske prirode ostaje izuzetno moderno i dan-danas.

Barton, britanski sveštenik i učenjak, sakupio je skoro dve hiljade godina učenja, od starogrčke filozofije do medicine 17. veka.

Dobro je poznavao ovu temu, pošto je i sam patio od „melanholije”: tegobe za koju se smatra da podrazumeva potištenost, depresiju i inerciju.

Ali koliko se Bartonovo legendarno delo uklapa u današnje razumevanje depresije i poremećaja raspoloženja?

1. Pratite sopstveno raspoloženje i prepoznajte obrasce

Nekome ko pati od nje, depresija zna da izgleda kao da nema nikakvog reda ili pravila, a opet naša raspoloženja umeju da slede prilično slične obrasce.

Barton je teoretisao da je melanholija „nasledna bolest” i tražio obrasce mentalne bolesti u čitavim porodicama i između generacija.

Ispostavlja se da verovatno nije mnogo omašio poentu – danas se zna da depresija ima i genetsku komponentu i komponentu okruženja.

„Gde god roditelj pati od teške depresije, volela bih da vidim da dete i njegova šira porodica učestvuju u nezi i dobijaju priliku da i sami prime negu”, kaže doktorka Frensis Rajs, koja radi sa porodicama na lečenju depresivnih poremećaja.

Ali nisu samo genetski obrasci korisni u predviđanju mentalnog oboljenja: možemo i da proučavamo obrasce vlastitog ponašanja.

Bartonovo proučavanje melanholije nije se bavilo samo trenucima neraspoloženja, on čitaoca vodi i do vrtoglavih visina svojih emocija.

Uz naš napredak u razumevanju poremećaja raspoloženja, savremeni akademici su sugerisali da bi Bartonovi ekstremni usponi i padovi mogli da budu simptomi bipolarnog poremećaja.

On je imao fascinantne uvide u vlastita neprestano promenljiva raspoloženja i okolnosti koje su uticale na njih.

Danas se njegova svesnost može smatrati vitalnim sredstvom za kontrolu mentalne bolesti: ako možemo da zapazimo obrasce u našem raspoloženju i ponašanju, možemo da upravljamo spoljnim faktorima koji im doprinose.

2. Prednosti hladne vode

U knjizi, Barton je sakupio ogroman dijapazon ideja i tekstova koje su napisali drugi.

Prednosti kupanja na otvorenom, „u slatkovodnim rekama i hladnoj vodi” bila je jedna takva teorija koju je ovaj uvrstio, jer je to savetovao svakome ko želi da poživi dugim životom.

Izgleda da on jeste nabasao na nešto važno.

– Kako se polako navikavate na šok od hladne vode i počinjete bolje da se nosite sa tim fiziološki i na ćelijskom nivou, istovremeno se smanjuju upalne reakcije prilikom drugih vrsta šokova i stresova koji se nalaze u srži pojava kao što su depresija – kaže doktor Majk Tipton, direktor laboratorije za istraživanja ekstremnih okruženja pri britanskom Univerzitetu u Portsmutu.

3. Ravnoteža između posla i života

U redu, Barton nije baš upotrebio izraz „ravnoteža između posla i života”, ali je umesto toga govorio o „ljubavi prema učenju” nasuprot „preterivanju u studijama”.

Njegova teorija bila je da previše vremena provedeno pogrbljeno nad knjigom čitajući i pišući znači da automatski nije dovoljno vremena posvećeno drugoj praksi znanoj kao dobroj po mentalno zdravlje, poput vežbe, sna i druženja.

I tu nastupa ravnoteža: kad su nam misli nemirne i uznemirene, učenje pruža dobrodošlo skretanje pažnje, pozitivan fokus i rad sa ciljem.

Ali ako previše učite i usedite se i osamite, zapostavićete druge aktivnosti koje hrane zdrav um.

Bartonove reči možda potiču iz nekih prošlih vremena, ali njegova zbirka teorija o uzrocima, simptomima i lečenju melanholije i dan-danas su korisni i relevantni.

U redu, njegovo razumevanje fiziologije je strašno zastarelo – njegovo poznavanje medicine i dalje zasnivalo se na „humoralnoj teoriji” Starih Grka, gde je sistem od četiri telesna „humora” ili tečnosti (crna žuč, žuta žuč, krv i flegma) određivao kako funkcioniše ljudsko telo, njegov izgled, pa čak i karakter.

Štaviše, „humorizam” je preovladavao sve do 1850-tih, kad ga je zamenilo otkriće patogena (organizama koji izazivaju bolesti) i „teorija bacila” naučnika Luja Pastera, čiji je rad zaslužan za revoluciju u medicinskom načinu razmišljanja.

Ali uprkos tome, Barton je posedovao urođeno shvatanje kako najbolje ublažiti naše simptome melanholije.

Ako su samosvest, plivanje, priroda, zajednica i čitanje radili posao za ljude pre 400 godina, zašto ne bi za nas ovde i danas?

Divlje i strastveno: Nova poza koja će vas RASPAMETITI - uživaćete u njoj do beskonačnosti