in

12 stvari koje čine da se osećate loše u sopstvenoj kući

Kada uđete u neku od prostorija vašeg doma, obratite pažnju na to kako se osećate. Da li vas vaše okruženje inspiriše? Ili imate osećaj ravnodušnosti i anksioznosti?

Foto: Shutterstock

Ako je ovo drugo slučaj, onda je i vreme da razmislite o dekoru vašeg doma. Iznenađujuće, psiholozi tvrde da sledeće stvari mogu uticati na vaše svakodnevne emocije.

Pokloni i stvari koje ste nasledili

Vaša baka je imala dobre namere kada vam je “prosledila” tu kolekciju figurica, ali to ne znači da bi vi trebalo da ih zadržite. Često se držimo poklona i stvari koje smo nasledili čak i kada nam se one ne dopadaju. Najčešće, jer osećamo krivicu da ih se rešimo. One nas mogu emotivno opterećivati i uzrokovati fizički nered.

Zadržavamo stvari koje se ne poklapaju sa našim stilom te tako stvaramo manjak prostora za stvari u kojima bismo istinski uživali i koje bi nam donosile radost.

Dečije stvari

To nije samo nekoliko igračaka na podu – to je prava dnevna plima igračaka, odeće, raznih dodataka pa čak i umetničkih dela.

Nered koji deca mogu napraviti često roditelje čini anksioznima, jer ga je dosta teško pospremiti i naći prostor gde bi se određene stvari držale, a samim tim se povećava osećaj kao da nemate kontrolu – osećaj koji mnogi roditelji imaju kada stvari ne idu kao po loju.

Knjige koje više ne volite

Knjige mogu inspirisati tako snažne emocije, jer su vam one bili portali u nove svetove te su vam dale nove živote i proširile svet mašte. Obično težimo da zadržimo one koje su bile uz nas u teškim životnim trenucima.

Međutim, imajte na umu da knjiga može izazvati i negativne emocije, pogotovo ako je reč o hrpama knjiga koje više nemate gde da skladištite.

TV

Ako imate naviku da TV upalite čim dođete kući, poslušajte ovo: višak bespotrebne buke uzrokuje prekomerni stres (i onemogućuje vam da lakše završite svakodnevne obaveze) pa bi bilo i više nego mudro da TV ignorišete bar sat vremena nakon što uđete u kuću.

Foto: Shutterstock

Uspomene iz detinjstva

Ponekad se može biti prilično teško rastati od omiljene lutke ili neke druge drangulije iz detinjstva, jer je potrebno se suočiti da činjenicom da to neko bivše “blago” više ne poseduje magiju koju je imalo i da ste se promenili.

Veoma često, to shvatanje vas tera da se uhvatite ukoštac sa drugom činjenicom, a to je šta vam je sada izvor sreće. To, sigurno, više nije omiljena lutka i krajnje je vreme da prihvatite činjenicu da ste odrasli.

Ogledala

Ove dekorativne, reflektujuće površine možda nisu i najbolji izbor kućnog dekora. Naime, istraživanja pokazuju da stalno gledanje u ogledalu može izazvati stres.

Ne, niko ne sugeriše da maskaru nanosite “naslepo” ili da uvijate kosu, a da ne gledate u ogledalo, već da upotrebu ogledala ograničite na kupatilo kako biste smanjili nivo stresa u svom životu.

Nepospremljen krevet

Preskakanje ove obaveze ima iznenađujuće negativan uticaj na vaš život. Vidite, organizacija je ključna za rukovanje sa svakodnevnim iskušenjima (i izazivačima stresa) pa je spremanje spavaće sobe, nakon što ustanete, od ključnog značaja.

I pošto vam spremanje kreveta svakog jutra može pomoći da postanete opušteniji i da bolje spavate, može vam pomoći i da se lakše nosite i izborite sa anksioznošću i stresom.

Nekorišćene potrepštine za hobi

Ostavljene ili neiskorišćene potrepštine i materijali za hobi oblik su aspiracijskog nereda. Mnogo je lakše skupiti materijale za hobi nego izdvojiti vreme i trud da ga upražnjavate. A imate osećaj da, sve dok imate pletiva u korpi, znate da pletete pa čak iako igle niste dotakli mesecima (možda čak i godinama).

Ta zaliha odražava posebno snažan ciklus krivice i anksioznosti, jer je to nešto na šta ste potrošili novac, a pomenuti materijal niste koristili.

Foto: Shutterstock

Teške zavese

Debele i teške zavese omotavaju vaš dnevni boravak u tamu i gotovo odmah privlače svu prašinu u vašem domu. Uopšteno, što su nameštaj i zavese teži to je i teža atmosfera u vašem domu.

Postoje određeni periodi vremena kada prostorija zahteva teže zavese, ali ove “ukrase” za prozore birajte pažljivo i imajte na umu: što su oni lakši i prozračniji to ćete se i vi više tako osećati.

Pogrešna boja

Boja ima dokazani psihološki efekat na raspoloženje. Poznato vam je da su crvena, narandžasta i vatrene nijanse veoma podsticajne i aktivne boje, plava i zelena su opuštajuće, a bež i siva su neutralne. Međutim, bitno je da birate boje koje volite, a ne one koje su trendi.

Primera radi, ukoliko vas za belu (ili neku drugu boju) vežu negativne emocije, sigurno ne želite da je gledate svakodnevno u svom domu.

Polomljene stvari

Svaki put kada otvorite viseći element u kojem držite šolje i čaše, ona je tu: (primera radi) vaša polomljena, starinska šolja za čaj. Možda ste već pokušali da je sastavite, više je i ne koristite, ali i dalje oklevate da je bacite.

Psiholozi smatraju da je ovde reč o osećaju nedostatka i neimaštine. Bojite se da nećete imati dovoljno i to je mentalitet siromaštva. A, ustvari, radi se o osećaju kako niste dovoljno vredni. 

Ovo je i strah od puštanja stvari. Međutim, negovanje mentaliteta siromaštva samo privlači neimaštinu, a okruživanje polomljenim stvarima kreira i sličnu energiju u vašem unutrašnjem i spoljašnjem životu.

Gomila starih papira

Ima li išta stresnije, pogotovo ako su papiri u raznim delovima vašeg doma? Hrpe papira, bez obzira da li je reč o starim računima (koje, u današnje vreme nema potrebe da čuvate – uslikajte ih i skladištite na jednom od mnogobrojnih cloud servisa!) ili čestitkama, mogu dovesti do anskioznosti i stresa.

Dakle, bilo bi zaista mudro da pokušate da ih se rešite što pre.

Kada tražiti pomoć?

Ako imate problema da se razdvojite od određenih predmeta u vašem domu, stručna pomoć po ovom pitanju je dostupna. Ponekad, kada osoba nije u stanju da se reši nereda, zapravo se radi o patološkom skupljanju stvari, obliku opsesivno-kompulsivnog poremećaja.

Ovo je posebno slučaj ako imate zbirke različitih stvari, a koje stvarno nemaju smisla, kao što su novine, karmini, stvari koje vas ne zanimaju pojedinačno.

Ako vas razdvajanje sa vašim zbirkama stvari čini anksioznim i narušava vaš životni prostor, to može zahtevati terapeutsku intervenciju koja vam može pomoći da se nosite sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem, a samim tim i sa patološkim skupljanjem stvari.